Pakistan: Procena Poslovnog Okruženja
I Investicionog Potencijala
Pakistan je zemlja od 240 miliona ljudi koja je 2025. godine izašla iz finansijske krize sa inflacijom koja je pala sa 26% na 4,7%[KPMG] i BDP rastom od 3,0%[World Bank] — ali to stabilizovanje počiva na veoma tankim temeljima.
Investicija kao udeo BDP-a iznosi samo 13,8%[KPMG], što je jedan od najnižih nivoa u Aziji, a IMF program i dalje igra ulogu mreže sigurnosti bez koje bi makroekonomski napredak bio ugrožen.
Strukturna tenzija koja definiše Pakistan u 2026. godini je sledeća: zemlja poseduje demografski potencijal — 64% internet korisnika mlađe od 30 godina[Business Recorder], 195 miliona telekomunikacionih pretplatnika[Business Recorder], digitalno plaćanje koje raste 30% godišnje[Business Recorder] — ali vojska i dalje dominira institucijama, opozicija je zarobljena, a terorizam je porastao 70% po učestalosti napada. Svaki ozbiljan investitor mora da odgovori na jedno pitanje: da li je makroekonomska stabilizacija iz 2025. trajan zaokret ili privremeni predah?
Pakistan je završio fiskalnu godinu 2025. sa BDP rastom od 3,0%[World Bank], što predstavlja poboljšanje u odnosu na 2,6% prethodne godine, ali je daleko ispod 6–7% koji bi bili potrebni da bi zemlja značajno smanjila stopu nezaposlenosti i siromaštva. World Bank je u oktobru 2025. naglasio da su 'potrebne održive reforme za inkluzivni rast' — što je diplomatski način da se kaže da sadašnji tempo nije dovoljan.[World Bank]
Dramatičan pad inflacije — sa 26% na 4,7% u toku FY2025[KPMG] — je najveći makroekonomski uspeh poslednje decenije. Državna banka Pakistana reagovala je smanjenjem kamatne stope na 11%[KPMG], što je prvi signal labavljenja monetarne politike posle višegodišnjeg stezanja. Tekući račun je gotovo izbalansiran na -0,1% BDP-a[KPMG], što smanjuje pritisak na devizne rezerve. Rani podaci za FY2026 pokazuju ubrzanje: Q1 na 3,63% i Q2 na 3,89% prema Pakistan Bureau of Statistics[PBS].
Međutim, investicija kao udeo BDP-a ostaje na svega 13,8%[KPMG] — izuzetno nizak nivo za tržište ove veličine. Sektor prerađivačke industrije (LSM) zabeležio je kontrakciju od 1,47% u prvih osam meseci FY2025[KPMG], što pokazuje da stabilizacija nije ravnomerno raspoređena po ekonomiji. Bez značajnog povećanja investicija — domaćih i stranih — Pakistan će ostati zarobljen u ciklusu niskog rasta.
240 miliona stanovnika, medijalna starost ispod 25 — demografski potencijal koji infrastruktura ne može da apsorbuje.
Pakistan ima jednu od najmlađih populacija na svetu. To je prednost samo ako postoje poslovi, škole i digitalni pristup koji tu mladost pretvaraju u produktivnost.
Pakistan je sa oko 240 miliona stanovnika peto najmnogoljudnije tržište na svetu. Medijalna starost procenjuje se na ispod 25 godina — što znači da zemlja prolazi kroz takozvanu 'demografsku dividendu', period kada radno sposobna populacija brže raste od izdržavane. Isti demografski ciklus koji je Kini i Vijetnamu pomogao da ubrzaju industrijalizaciju sada je otvoren Pakistanu — ali prozor nije zauvek otvoren.
Od 195 miliona telekomunikacionih pretplatnika[Business Recorder], 81% odraslih ima pokrivenost 3G/4G mrežama[GSMA] — ali samo 23% je zapravo pretplaćeno na mobilni internet. Internet penetracija iznosi 33,96%[Statista], pri čemu je 64% internet korisnika mlađe od 30 godina[Business Recorder]. Jaz između pokrivenosti i stvarne upotrebe ukazuje na cenovne, infrastrukturne i digitalne prepreke — ne na nedostatak interesa.
100 miliona odraslih Pakistanaca nema bankovni račun[Business Recorder]. To je rizik i prilika u isto vreme: rizik jer finansijska isključenost ograničava potrošačku ekonomiju, a prilika jer fintech kompanije koje reše ovaj problem imaju pristup jednom od najvećih nebankarizovanih tržišta na svetu. Demografska prednost Pakistana jedino ima vrednost ako ekonomija stvori dovoljno produktivnih radnih mesta — a za to je potreban rast iznad 5%, koji trenutno nije na vidiku.
Osnovna poreska stopa je 29% uz super porez do 10% — a NOC birokratija gori od samih poreza.
Pakistan je ukinuo World Bank Ease of Doing Business rangiranje pre nego što je uspeo da ga poboljša. Broj koji ga zamenjuje govori isto: pokretanje firme košta previše, traje previše i zahteva previše dozvola.
Osnovna stopa poreza na dobit u Pakistanu iznosi 29%, na šta se dodaje super porez koji raste stepenasto — od 1% za prihode između PKR 150 i 200 miliona, do 10% za prihode iznad PKR 500 miliona[PwC]. Ovo efektivno penalizuje uspešne kompanije. Budžet za FY2025–26 predviđa delimično smanjenje super poreza za prihode do PKR 500 miliona[KPMG Budget Brief], ali reforma je postepena, ne strukturalna.
Pakistan je 2020. rangiran na 108. mestu u World Bank Ease of Doing Business indeksu pre nego što je ovaj indeks ugašen[PIDE]. PIDE — vladinski istraživački institut — procenjuje da bi ukidanje NOC (No Objection Certificate) režima smanjilo troškove osnivanja preduzeća za 70% i dramatično ubrzalo vreme registracije[PIDE]. Ovo nije mala reforma: NOC sistem zahteva saglasnost više državnih organa za gotovo svaku poslovnu aktivnost, od otvaranja firme do uvoza opreme.
Industrija je direktno pogođena: sektor prerađivačke industrije zabeležio je kontrakciju od 1,47% u prvih osam meseci FY2024–25[KPMG], delimično zbog tarifnih barijera i zavisnosti od uvoza. IT sektor ima povoljniji tretman — efektivna poreska stopa od 4% na IT usluge[PwC] — što delimično objašnjava zašto je digitalni sektor jedini koji beleži snažan rast uprkos opštem poslovnom okruženju.
Vojska upravlja Pakistanom u praksi — i to je osnovna varijabla za svaku procenu rizika.
Pad inflacije i rast BDP-a su ekonomski pokazatelji koji deluju optimistično. Ali ko donosi odluke u Pakistanu — i pod kojim uslovima — ostaje centralno pitanje za svakog stranog investitora.
Pakistan tehreek-e-insaf (PTI) je brutalno potisnuta: Imran Kan je osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora zajedno sa suprugom, a pokret koji je u izborima 2022. dobio najviše glasova u celini nema slobodnog delovanja[Freedom House]. Freedom House u izveštaju Freedom in the World 2025 ocenjuje izborni proces kao 'kompetitivan, ali ozbiljno podrinut vojnim uticajem'[Freedom House]. Ovo nije politički komentar — to je procena rizika: kada vlada nema legitimitet koji potiče iz slobodnih izbora, njena sposobnost da sprovede bolne reforme je ograničena.
Vojska dominira sigurnosnom politikom, spoljnom politikom i izborom vlada. Civilno-vojni odnosi nisu 'nestabilni' u klasičnom smislu — vojska je stabilna. Problem je što je ta stabilnost postignuta marginalizacijom civilnih institucija, što dugoročno potkopava vladavinu prava i predvidivost regulatornog okruženja. Za stranog investitora, pitanje nije 'da li će doći do puča' — vojska već ima kontrolu — nego 'ko odobrava moj ugovor i šta se dešava ako se vlada promeni'.
Broj terorističkih napada porastao je 70% u posmatranom periodu, uz optužbe da avganistanski Talibani štite grupe poput TTP i BLA koje napadaju pakistansku teritoriju. Uprkos ovome, Pakistan doživljava 'geopolitičku renesansu' — poboljšane odnose sa SAD, Kinom, Rusijom i Bliskim istokom nakon vojnih uspeha u 2025. godini. Ovaj spoj povećane geopolitičke relevantnosti i unutrašnje nestabilnosti definiše Pakistan kao tržište visokog potencijala i visokog rizika istovremeno.
Digitalna ekonomija raste 15–20% godišnje — ali sa osnove od 1,5% BDP-a, to je sprint na kratkoj stazi.
Pakistan ima sve preduslove za ubrzani digitalni rast: mladu populaciju, visoku pokrivenost mrežama, brzorastuća digitalna plaćanja. Problem je što startna linija ostaje veoma nisko.
Digitalna ekonomija Pakistana procenjena je na 12–15 mlrd USD u 2023. godini, što čini 1,5–3% BDP-a — sa istorijskim rastom CAGR od 15–20% u prethodnih dvadeset godina[Business Recorder]. IT izvoz dostigao je 3,1 mlrd USD u FY2023, sa projekcijama od 5 mlrd USD do 2025. godine, dok je e-commerce tržište procenjeno na 6 mlrd USD u 2023. uz CAGR od 25–30%[Business Recorder]. Digitalna plaćanja premašuju PKR 10 biliona (oko 36 mlrd USD) godišnje, uz rast od 30%[Business Recorder].
U januaru 2025. pakistanska Skupština usvojila je Digital Nation Pakistan Act, koji uspostavlja regulatorna tela za digitalnu ekonomiju, društvo i upravljanje, a uključuje i odredbe o blockchain tehnologiji, strateškim rezervama Bitcoina i 2.000 MW električne energije za kripto rudarenje i AI[Business Recorder]. Ovo je ambiciozno zakonodavstvo — pitanje je kapaciteta implementacije. Državna banka (SBP) pokrenula je pilot program digitalne valute u ranom 2025. godini[Business Recorder].
Centralni problem digitalnog sektora je jaz između pokrivenosti i stvarnog korišćenja: 81% odraslih ima pokrivenost 3G/4G mrežama[GSMA], ali samo 23% je zapravo pretplaćeno na mobilni internet. Internet penetracija iznosi 33,96%[Statista], a 100 miliona odraslih nema bankovni račun. Ova nebankarizovana populacija je i rizik i tržišna prilika — fintech kompanije koje prevaziđu barijere cene i pristupa imaju pristup jednom od najvećih neiskorišćenih finansijskih tržišta na svetu.
Strani investitori su odsutni sa ključnih podataka — i to je samo po sebi nalaz.
Podaci o stranim direktnim investicijama u Pakistan između 2023. i 2026. nisu javno dostupni u strukturiranom obliku iz Tier 1 izvora. Ova odsutnost govori sama za sebe.
Konkretni podaci o stranim direktnim investicijama u Pakistan u periodu 2023–2026 — nazivi kompanija, sektori, vrednosti transakcija — nisu dostupni iz Tier 1 izvora u ovom istraživanju. Ovo je značajan nalaz: za tržište od 240 miliona ljudi, odsustvo transparentnih FDI podataka iz pouzdanih institucionalnih izvora ukazuje na slabost statističke infrastrukture ili niske tokove koji ne privlače sistematično praćenje.
| Veličina tržišta | Politička stabilnost | Poreski okvir | Digitalni rast | Infrastruktura | |
|---|---|---|---|---|---|
| Pakistan |
|
|
|
|
|
| Vijetnam |
|
|
|
|
|
| Bangladesh |
|
|
|
|
|
Ono što je poznato: investicija kao udeo BDP-a iznosi samo 13,8%[KPMG], što je jedan od najnižih nivoa u Aziji. Za poređenje, Vijetnam beleži investiciju iznad 25% BDP-a, a Bangladesh iznad 31%. IT sektor ima povlašćeni poreski tretman od 4%[PwC], što ga čini jednim od retkih sektora sa jasnim podsticajima za strane investitore. CPEC (Kinesko-pakistanski ekonomski koridor) ostaje najveći FDI okvir, ali detalji pojedinih projekata i aktualnih tokova nisu potvrđeni iz Tier 1 izvora za period 2025–2026.
Geopolitički razvoj iz 2025. — poboljšani odnosi sa SAD, Bliskim istokom i nastavak kineskog angažmana — stvara okvir za povećane investicione tokove. Ali bez transparentnih institucija, predvidivog regulatornog okruženja i rešavanja poreskog tereta, Pakistan će i dalje privlačiti uglavnom strateške a ne tržišno motivisane investicije.
Pakistan ima tri do pet godina da pretvori makroekonomsku stabilizaciju u strukturni rast — ili da se vrati u krizu.
Istorija Pakistana pokazuje da svaki period stabilizacije propadne kada pritisak IMF-a popusti. Ovo je treća prilika u poslednjih petnaest godina. Da li je ovaj put drugačije — to je pitanje na koje podaci još ne daju definitivan odgovor.
Temeljni scenario za Pakistan u periodu 2026–2030 je postepen rast u rasponu od 3–4% godišnje, uz kontinuirano IMF angažovanje i sporadične reforme koje su dovoljne da spreče krizu, ali nedovoljne za ubrzanje. World Bank projektuje BDP rast od 3,0% za FY2026[World Bank], a rani podaci (Q1: 3,63%, Q2: 3,89%) sugerišu blago ubrzanje[PBS]. Digitalna ekonomija raste brže od ostatka privrede, što je strukturno ohrabrujuće.
- Politička normalizacija i oslobađanje Imrana Kana ili novi izborni konsenzus
- Ukidanje NOC sistema — 70% smanjenje troškova osnivanja firmi (PIDE)
- Geopolitička renesansa pretvara se u konkretne investicione tokove (CPEC 2.0, SAD angažovanje)
- Digital Nation Act generiše IT izvoz iznad 5 mlrd USD
- IMF program ostaje aktivan, fiskalna disciplina se nastavlja
- Inflacija ostaje pod kontrolom, kamatne stope nastavljaju pad
- Digitalna plaćanja nastavljaju rast od 30% godišnje
- Prerađivačka industrija ostaje pod pritiskom — bez strukturnog ubrzanja
- PTI kriza eskalira u masovne proteste ili vojnu intervenciju
- Teroristički napadi (rast 70%) pogađaju ekonomske centre
- IMF program se raspada bez fiskalnih reformi
- Poplave iz 2025. imaju trajniji uticaj na poljoprivredu nego procenjeno
Optimistični scenario zahteva politički konsenzus (ili barem primirje između vojnih i civilnih institucija), sprovođenje NOC reformi koje je PIDE preporučio[PIDE], i pretvaranje geopolitičke relevantnosti iz 2025. u konkretne FDI tokove. Ako se to dogodi, rast od 5–6% je moguć, a digitalna ekonomija može dostići cilj od 3–5% BDP-a do 2025–2027. godini[Business Recorder].
Pesimistični scenario, koji ostaje realan, aktivira se ako: IMF program završi bez trajnih fiskalnih reformi, politička kriza oko PTI eskalira, teroristički napadi nastave da rastu (70% godišnje), ili ako poplave iz 2025. imaju trajniji negativan uticaj na poljoprivredu nego što projekcije pretpostavljaju[World Bank]. Pakistan je prošao kroz taj krug više puta — stabilizacija praćena kolapsom — i investitori to znaju.
Key things to remember
About About this report
Ovaj izveštaj pokriva ekonomske, demografske, regulatorne, digitalne i geopolitičke dimenzije poslovnog okruženja Pakistana u periodu 2025–2026.
Namenjen je istraživačima, investitorima, konsultantima i svima koji žele nezavisan pregled pre ulaska na pakistansko tržište ili procene rizika.
Ren je analizirao dostupne podatke iz javnih izvora, uključujući World Bank, KPMG, PwC, Pakistan Bureau of Statistics i Freedom House, uz sekundarne izvore tamo gde Tier 1 podaci nisu bili dostupni.
Primarni podaci potiču iz perioda 2024–2026; tamo gde su korišćeni stariji podaci, to je eksplicitno naznačeno uz odgovarajuće sniženje nivoa pouzdanosti.
Sources Извори и методологија
Истраживање спроведено 22 Apr 2026. Све статистике носе маркере цитата у тексту.
BDP rast FY2025 — World Bank — 3,0% vs KPMG (citira Pakistan Economic Survey) — 2,7%; PBS/Trading Economics — 2,68%. Korišćena je World Bank cifra (3,0%) kao najnovija Tier 1 revizija iz oktobra 2025; razlike su posledica vremenskih razlika u revizijama podataka.
Konkretni podaci o stranim direktnim investicijama u Pakistan za period 2023–2026 (nazivi kompanija, sektori, vrednosti) nisu dostupni iz Tier 1 ili Tier 2 izvora — sekcija o investicionoj klimi ocenjena je niskim nivoom pouzdanosti (LOW).
Industrijski tarifni nivoi električne energije za 2025–2026 nisu dostupni iz NEPRA ili KESCO izvora — ovaj podatak je kritičan za procenu troškova industrijskih investitora.
Aktuelni ICRG (International Country Risk Guide) i Transparency International CPI skorovi za 2025–2026 nisu potvrđeni iz originalnih izvora — korišćene su Freedom House procene kao zamena.
Podaci o specifičnim fintech platformama (JazzCash, Easypaisa) i transakcionim volumenima za 2025. nisu dostupni iz Tier 1 ili Tier 2 izvora — digitalni sektori ocenjeni su nivoom pouzdanosti MEDIUM.
IMF Article IV konsultacija za Pakistan za 2025–2026 nije bila dostupna u istraživanom skupu — status IMF programa i uslovi podrške zasnivaju se na posrednim navodima iz World Bank i KPMG.
Овај извештај је израђен искључиво у информативне сврхе. Не представља финансијски, правни или инвестициони савет. Сви подаци су узети из јавно доступних информација на дан истраживања. Renatus Ventures не даје гаранције за потпуност или тачност података треће стране.
