Tajland: Izveštaj O Poslovnoj
I Investicionoj Klimi

U avgustu 2025. Ustavni sud je smenio premijerku Paetongtarn Šinavataru zbog etičkog prekršaja vezanog za procureli razgovor sa predsednikom kambodžanskog Senata Hun Senom tokom graničnih tenzija[HRW]. Anutin Čarnvirakul iz rojalističke partije Bhumjaithai preuzeo je dužnost u septembru 2025. Ova smena nije izolovan događaj — radi se o četvrtoj promeni na čelu vlade za kratko vreme, što NESDC eksplicitno navodi kao jedan od četiri ključna ekonomska rizika za 2026. godinu[NESDC].

Novi opšti izbori zakazani su za 8. februar 2026., a period pre i posle izbora donosi rizik kašnjenja u usvajanju budžeta za fiskalnu 2027. godinu i erozije poslovnog poverenja[NESDC]. Čarnvirakul se fokusira na finansijsku regulativu, uključujući dnevne limite bankarskih transfera i pilot-program kripto plaćanja za turiste, ali prema izveštaju Human Rights Watcha za 2026. godinu nova vlada nije preduzela korake u oblasti vladavine prava ili zaštite sloboda[HRW].

Za strane investitore ključni su praktični efekti: kašnjenje u donošenju propisa, nepredvidivost regulatornih prioriteta i otežano dugoročno planiranje. BOI sistem i EEC zona su institucionalno izolovani od dnevnih političkih poremećaja i nastavljaju da funkcionišu, što delimično objašnjava zašto rekordni FDI može da koegzistira sa nestabilnom vladom. Investitori koji ulaze kroz BOI i EEC kanale imaju znatno veću predvidivost od onih koji posluju izvan tih okvira.

U prvih devet meseci 2025. godine, Tajland je primio 42,2 milijarde dolara u FDI prijavama — rast od 94% na godišnjem nivou[BOI]. U januaru 2026. stranim kompanijama izdato je 113 dozvola ukupne vrednosti 33,78 milijardi bata, što je rast od 46% u vrednosti u poređenju sa januarom 2025.[DBD] Japan prednjači sa 15,31 milijardi bata, a slede Kina (5,39 milijardi bata) i SAD (420 miliona bata)[DBD]. Istočni ekonomski koridor (EEC) privukao je 38 investicionih projekata vrednih 14,64 milijardi bata — 43% ukupnih stranih investicija u januaru 2026., uz godišnji rast od 31%[DBD].

BOI je od juna 2025. preusmerio podsticaje od opšte prerađivačke industrije ka visokovrednim sektorima: poluprovodnicima i naprednoj elektronici, električno-vozilnoj industriji, podatkovnim centrima i veštačkoj inteligenciji, zdravstvenoj tehnologiji i biotehnologiji, te pametnoj poljoprivredi[BOI]. Kompanije koje ulaze kroz BOI mogu da dobiju potpuno oslobođenje od poreza na dobit na period od 3 do 8 godina, oslobođenje od carina na mašine i sirovine, i pravo na 100% stranog vlasništva čak i u sektorima inače ograničenim Zakonom o stranim preduzećima[BOI].

Novi sektor koji privlači posebnu pažnju su podatkovni centri. Tajland se plasirao među prvih 10 zemalja u svetu po FDI u podatkovne centre prema UNCTAD podacima za 2025., potpomognut politikom 'Cloud First' i postojećom infrastrukturom digitalnih plaćanja[UNCTAD][World Bank]. Godišnji rast digitalnih investicija procenjuje se na 10–12% za 2026. godinu, uprkos globalnom usporavanju FDI trendova[Krungsri].

Od 1. januara 2026. sve registracije privatnih kompanija odvijaju se digitalno putem platforme DBD Biz Regist, koja omogućava daljinsku prijavu strancima[DBD]. Ceo proces osnivanja traje 2–4 nedelje, a vladine takse iznose 5.500 bata po milion bata registrovanog kapitala[DBD]. Međutim, profesionalne pravne i savetodavne usluge obično višestruko premašuju te vladine takse — za tehnološki startup sa dva strana osnivača ukupni troškovi prve godine (uključujući obavezni kapital) iznose oko 4,15 miliona bata[Viettonkin].

Zakon o stranim preduzećima (Foreign Business Act) ograničava strano vlasništvo u određenim sektorima osim ako kompanija ne dobije Licencu za strane poslove (FBL) ili BOI status. Ključno ograničenje je vezano za radne dozvole: svaka strana radna dozvola zahteva 2 miliona bata u plaćenom kapitalu, do maksimuma od 10 miliona bata za pet stranih zaposlenih[Viettonkin]. Od 2026. tajlandski akcionari moraju da dostave tromesečne izvode računa koji dokazuju finansijski kapacitet pre registracije[Viettonkin].

Godišnji operativni troškovi usklađenosti uključuju računovodstvo (4.000–10.000 bata mesečno), zakonsku reviziju (15.000–40.000 bata godišnje) i doprinose za socijalno osiguranje[Viettonkin]. Porez na dobit kompanija iznosi standardnih 20%[BOI], a PDV registracija je obavezna ako godišnji prihodi prelaze 1,8 miliona bata[Viettonkin]. Za kompanije koje ulaze kroz BOI — i koje time dobijaju oslobođenje od poreza na dobit, oslobođenje od carina i pravo na 100% vlasništvo — troškovi BOI prijave kreću se od 50.000 do 200.000 bata, ali se kroz poreske uštede brzo amortizuju.

Deloitteovo istraživanje iz 2025. koje je obuhvatilo 176 kompanija pokazuje da su plate porasle za prosečnih 4,5%, ispod istorijskog proseka od 5%, zbog sporog ekonomskog oporavka i promena koje uvodi veštačka inteligencija[Deloitte]. Energetski sektor i komunalne usluge zadržali su rast plata od 5%, dok su maloprodaja i tehnologijski sektor bili najniži sa 4%[Deloitte]. Varijabilni bonusi prosečili su oko dva meseca u 2025., sa hemijskim i energetskim sektorom na tri meseca i tehnologijom i maloprodajom na 1,5 meseca[Deloitte].

Fluktuacija kadrova otkriva gde leži pravi problem: maloprodaja ima stopu dobrovoljnih otkaza od 32,9%, nekretnine 16,9% i roba široke potrošnje 15,1%, dok sektor energetike/nafte/gasa beleži svega 3,9% a automobilska industrija 4,9%[Deloitte]. Svetska banka upozorava na akutne nestašice radne snage do 2026., posebno u prerađivačkoj industriji, dok starenje radne snage napreduje brže nego kod regionalnih konkurenata[World Bank]. Potražnja za veštinama kompatibilnim sa veštačkom inteligencijom, zelenim poslovima i ulogama u BCG ekonomiji raste brže nego što sistem obrazovanja može da odgovori[World Bank].

Za strane kompanije to znači da traženje i zadržavanje kadrova u određenim sektorima postaje sve skuplje i teže. Automatizacija je odgovor koji sve više kompanija primenjuje, a BOI podstiče ovaj pravac kroz podsticaje za naprednu preradu i robotiku. Tajland ne može da reši demografski problem u kratkom roku — ali može da ga ublaži kroz politiku privlačenja stranog talenta i ulaganja u prekvalifikaciju.

Digitalna ekonomija Tajlanda doprinosi 3,4% BDP-a u sredini 2025. i označena je kao drugi najveći digitalni sektor u ASEAN-u prema proceni Svetske banke koja navodi da on čini oko 6% BDP-a[World Bank]. Skoro 90% odraslih kupuje online, a više od 60% trgovaca koristi digitalna plaćanja[World Bank]. Sistem PromptPay i nacionalna digitalna infrastruktura (ThaID) pozicioniraju Tajland ispred većine zemalja ASEAN-a po dostupnosti i korišćenosti platnog prometa.

Tajland se plasirao među prvih 10 zemalja u svetu po FDI u podatkovne centre prema UNCTAD-u za 2025.[UNCTAD], a digitalne investicije rastu 10–12% godišnje kroz 2026., vođene politikom 'Cloud First' i potražnjom za AI i računarstvom visokih performansi[Krungsri]. Rast prihoda od mrežne infrastrukture (5G, data centri) iznosi 7,8–8,8% godišnje[Krungsri]. Nacrt Zakona o platformskoj ekonomiji (Platform Economy Act) koji je u proceduri Državnog saveta početkom 2026. uvodi pravila nadahnuta EU Digital Services Act-om, targeting online tržišta za traceability i usklađenost trgovaca[Tilleke].

Ograničenja su jednako važna kao i prednosti. Samo 6% korisnika interneta u Tajlandu koristi generativnu AI[World Bank], što ukazuje na jaz između infrastrukturne gotovosti i praktične primene naprednih digitalnih alata. Mala i srednja preduzeća — koja čine više od 99% svih firmi i zapošljavaju više od 80% radne snage — zaostaju u usvajanju digitalnih tehnologija zbog problema sa pristupom širokopojasnom internetu[World Bank]. Taj jaz između digitalnih pionira i ostatka privrede je ključni strukturni izazov.

NESDC identifikuje četiri međusobno povezana rizika za tajlandsku ekonomiju u 2026.: političku neizvesnost oko izbora u februaru, američke carine od 19% na tajlandski uvoz (na snazi od 7. avgusta 2025.), globalno ekonomsko usporavanje i visoki nivo privatnog duga (kućni dug od 86,8% BDP-a u drugom kvartalu 2025.)[NESDC]. Nijedan od ovih rizika nije nova pojava — svi imaju strukturne korene.[World Bank]

Američki tarifi posebno pogađaju tajlandski izvoz u sektoru elektronike i automobilskih komponenti — upravo sektorima koje BOI pokušava da ubrza kroz podsticaje. Ovaj paradoks — vlada privlači FDI u izvozno orijentisane sektore dok su ti isti sektori pod pritiskom carina — Tajland deli sa većinom zemalja ASEAN-a, ali sa manjom ekonomskom fleksibilnošću od Vijetnama ili Malezije[IMF][OECD].

Demografski rizik je najtrajniji. Tajland stari brže od regionalnih konkurenata, a Svetska banka predviđa akutne nestašice radne snage do 2026. posebno u prerađivačkoj industriji[World Bank]. Za razliku od carina ili izbora, demografija se ne može resetovati u jednoj vladavini. Kompanije koje sada ulaze na tržište moraju da planiraju strategiju radne snage koja ugrađuje automatizaciju i digitalizaciju od prvog dana.

Bazni scenario je najvferovatniji ishod: Tajland nastavlja sa sporim rastom od oko 1,7–2,2% godišnje kroz 2026–2027., FDI ostaje snažan u ciljenim sektorima (podatkovni centri, EV, poluprovodnici), ali širi ekonomski zamah izostaje zbog visoke zaduženosti domaćinstava, demografskog starenja i povremenih političkih prekida[World Bank][BOT]. Politička stabilnost se uspostavlja nakon izbora u februaru 2026., ali bez dubokih strukturnih reformi.

Optimistični scenario zahteva kombinaciju diplomatskog uspeha u pregovorima o smanjenju američkih carina, brže stabilizacije politike nakon izbora i ubrzanog napretka u digitalnoj ekonomiji i zelenim industrijama. U tom slučaju rast može da dostigne 3–3,5% do 2028.[IMF] To je moguće, ali zahteva povoljan splet okolnosti koji do sada nije bio prisutan.

Pesimistični scenario nastaje ako politička neizvesnost potraje — na primer kašnjenje u formiranju vlade ili novi ustavni krizi — uz dalju eskalaciju trgovinskih napetosti sa SAD. U tom slučaju FDI bi se preusmerio prema Vijetnamu i Maleziji, rast bi pao ispod 1% i kućni dug bi postao finansijska kriza[NESDC][OECD].